-
Понашање ваздухоплова у лету и приликом вожења по писти дефинише математички модел лета. У основи, математички модел лета решава диференцијалне једначине кретања ваздухоплова у реалном времену, чиме се добијају убрзања која делују на ваздухоплов, док се њиховим интеграљењем добијају брзине и координате које дефинишу положај ваздухоплова. Да би ово било могуће потребно је познавати силе које делују на ваздухоплов што укључује аеродинамичку силу, пропулзивну силу итд;
-
Модел кабине симулираног ваздухоплова је код оваквих симулатора физички, то јест опипљив и представља тачну копију кабине симулираног ваздухоплова;
-
Модели контролних уређаја, то јест контролне палице, ручице гаса, педала или одговарајућих уређаја налазе се у моделу кабине;
-
Модели система симулираног ваздухоплова представљају моделе инерцијално- навигационог система, система радио- комуникације или навигације радио- фаровима, система контроле погонске групе и слично, а интераговаће са моделом кабине или појединих њених инструмената и уређаја, математичким моделом лета и моделом звучног окружења;
-
Графички приказ спољног света представља прозор у виртуелни свет у ком се симулирани лет обавља, а код оваквих симулатора тежи се да прегледност из кабине реалног ваздухоплова буде покривена видним пољем дисплеја. Ова тежња се реализује на низ начина, од којих је један пројектовање слике са катодне цеви на сферно огледало;
-
Модел звучног окружења треба да обезбеди емитовање свих звукова које, под одговарајућим условима, чује пилот симулираног авиона. Ово се односи на звук из спољног окружења и звук емитован од стране система симулираног ваздухоплова;
-
Пошто су људи у стању да осете покрете ваздухоплова у лету, велики део вештине пилотирања састоји се управо у реаговању на осећаје изазване овим покретима. Зато се симулатори лета снадевају покретним платформама које симулирају убрзања која делују на ваздухоплов у лету.
Просечан љубитељ ваздухопловства и симулатора лета посвећених кућним рачунарима се може запитати шта то имају симулатори лета поменути изнад што кућни симулатори лета немају. Помало изненађујући одговор, ако се у обзир узме све што су поједини корисници били у стању да направе уз оно што им пружају симулатори које користе и уређаји доступни у слободној продаји би био: не много. Компоненте које је у кућним условима најтеже направити, покретна платформа и модел кабине, приказане су на сликама 2 и 3. Покретна платформа је дело
Таноса Контогианиса за кога је, чини се, ово више од хобија. Када су математички модели у питању, симулаторе лета који ће бити поменути на овој презентацији одликују напредни математички модели лета који обезбеђују прецизно моделирање понашања симулираног ваздухоплова, како са становишта моделирања стационарних перформанси тако и са становишта моделирања стабилности и управљивости. Сами симулатори у последње време садрже тродимензионалне моделе кабина са којима корисник може да интерагује мишем, тако да за изградњом физичког модела кокпита приказаног на слици 3 и нема неке потребе са становишта упознавања са кабином ваздухоплова и функционисањем и коришћењем инструмената и релевантних система, такође моделираних. Визуелни приказ на једном монитору уз коришћење
система за праћење положаја главе представља довољно добро решење, док ће виртуелно- реалне наочари попут
Occulus Rift- а елиминисати потребу и за оно мало маште коју коришћење уређаја за праћење положаја главе уз монитор намеће. Контролни уређаји као што су палице, yoke- ови, педале или HOTAS уређаји доступни у слободној продаји у многим случајевима представљају верне копије одговарајућих уређаја на појединим ваздухопловима, што није спречило поједине кориснике да направе сопствене контролне уређаје. Звучно окружење код савремених симулатора лета намењених кућним рачунарима је онолико добро колико је добар сет звучника којима корисник располаже. Наравно, неће сваки корисник имати све горе поменуто, па је индивидуални квалитет искуства везан за кућне симулаторе лета онолико висок колико је кућни корисник био спреман да у симулирање уложи.