War Thunder

 

Док је ИЛ- 2 Штурмовик: 1946 најкоришћенији симулатор намењен личним рачунарима, док се нестрпљиво чекало да буде објављен следећи симулатор, довољно далековиди и способни људи су почели развој наслова који је, уз помоћ самог Олега Мадокса, добио модел лета који не заостаје за моделом лета какав има стари Штурмовик, али који је почео са битно бољим графичким енџином. War Thunder је данас мрежна игра која, поред тога што играчу омогућава да се опроба у улози борбеног пилота, пружа и могућност да се буде члан посаде тенка, док је моделирање бојних бродова у току. Све ово уз нов графички енџин који захтева OpenGL 4 и DirectX 11 подршку од графичких картица на којима се користи. Са друге стране, обезбеђена је подршка и за старије картице, па ће и власницима оваквих картица War Thunder радити уз мало мање шминке.

 

Панцирни генерали и морски вукови, на жалост, на овој страни неће пронаћи ништа од интереса јер је ова презентација ипак посвећена симулирању лета. Већ је поменуто да је War Thunder  категоризован као игра, а аутори су се потрудили да га учине забавним људима жељним забаве, па је авионе могуће контролисати мишем, користећи спољне погледе. Са друге стране, оне који се потруде да искључе визуелна помагала као што су иконе и HUD, који реше да уместо миша користе контролне уређаје прикладне за симулирање лета и који узму учешћа у тзв. симулатор биткама чека пријатно изненађење. Уз појаве које се сматрају примарним, као што су аеродинамичка сила, сила гравитације, вучна сила мотора, обртни момент мотора итд., моделиране су и појаве које се срећу само код симулатора са напреднијим моделом лета, па ће симулант и у War Thunder- у морати да координира своје маневре због деловања гироскопског момента, фактора пропелера, ефекта диједра и осталог. Резултат је модел лета који даје устаљене перформансе веома блиске перформансама у симулаторима који моделирају исте авионе, као што су IL- 2 Sturmovik: 1946 и IL- 2 Sturmovik: Cliffs of Dover, док се са становишта управљивости и стабилности осећа мала разлика када је попречна стабилност у питању, при већем углу ваљања. Ово може бити последица разлике у резултатима до којих су аутори модела лета дошли приликом истраживања и прорачуна, или ствар субјективног доживљаја због неадекватно подешених контрола. Понашање авиона на вредностима нападног угла блиским критичној вредности је, чини се, такође добро моделирано, па је могуће пасти у ковит или искусити нагли ваљак ако дође до слома силе узгона на само једном крилу, а ово су појаве које није лако моделирати верно. До лома носећег дела структуре авиона може доћи услед прекорачења максималне брзине, али и услед прекорачења максималног фактора нормалног оптерећења, па се може закључити да је War Thunder, када је модел оштећења у питању, упоредив са IL- 2 Sturmovik: 1946 симулатором закрпљеним закрпама обезбеђеним од стране тима Daidalos, док Cliffs of Dover још увек заостаје када је моделирање оштећења насталих услед прекорачења дозвољеног оптерећења у питању. Оштећења нанета механизмима намењеним уништавању су такође моделирана, а може се уочити и интеракција модела лета и модела оштећења која оставља добар утисак. Колизија са дрвећем од ког се састоје шуме у 3D свету War Thunder- а се детектује, па ће симулант који је навикао да не брине много приликом лета кроз шуму у неком другом симулатору бити привољен да дрвеће схвата мало озбиљније. Ваља поменути и да War Thunder обезбеђује глатко маневрисање када је положај уздужне осе симулираног авиона близак вертикалном, што говори да је проблем дељења нулом везан за коришћење Euller- овог координатног система успешно решен, што још увек није случај са већ поменутим другим симулатором. Са друге стране, War Thunder нема кликабилне кокпите, а ни модели погонских група, иако адекватни, нису једнако детаљни као у другом симулатору. После релативно кратко периода проведеног у летењу у War Thunder- намеће се закључак да ова игра, ако корисник одлучи да је користи као симулатор, има модел лета који је довољно напредан да ово и омогући. Обезбеђена је и подршка за виртуелно реалне наочари, што ће власницима Occulus Rift наочара обезбедити графички приказ спољног света који не заостаје за приказом који обезбеђују "велики" симулатори, што је аутор кратког филма повезаног на врху стране сасвом лепо показао. Када су у питању елементи који се некoм могу учинити недостајући, не треба изгубити из вида да je War Thunder још увек у развоју.

 

Аутори су се потрудили да обезбеде верзије War Thunder- а које ће радити на свим оперативним системима који се ових дана налазе у широј употреби, као и у верзији за PS3. Праћење положаја главе је, током тестирања на Linux- у Mint 17 уз коришћење OpenTrack- a 2.2 са Windows верзијом инсталираном под Wine, уз коришћење Wine протокола радило са шест степени слободе, док је са Linux  верзијом War Thunder- а, уз коришћење libevdev протокола за емулацију џојстика, било могуће остварити само пет степени слободе приликом праћења положаја главе, што је за потребе симулирања лета више него адекватно. Више информација заинтересовани могу да нађу на мрежној презентацији аутора, са које ће заинтересовани, пошто се региструју, моћи бесплатно да преузму и верзију War Thunder- а за свој оперативни систем.