Falcon BMS на Linux- у

Стање свести ког се ретки ослободе, такмичарски дух, покретач је многих компаративних анализа. Људи су склони да компаративно анализирају све, завидећи другима, питајући се да ли су могли боље да прођу. Пореде се  пријатељи, супружници, занимања, аутомобили, па и оперативни системи персоналних рачунара. Када је ово последње у питању, проста је истина да је сваки оперативни систем на ком може да са покрене симулатор Falcon BMS добар оперативни систем, да компаративна анализа оперативних система може да помогне приликом избора, а такмичарски дух има своје место на виртуелном небу.

 

Falcon BMS има графички енџин који је преведен на DirectX 9.0 стандард, па би било превише очекивати да ће на Linux- у радити једнако брзо и изгледати једнако добро као на Windos- у. Пошто Falcon BMS на Windows- у ради сасвим лепо и уз укључено спречавање извршавања података (DEP), чак и најпараноичнији међу виртуелним пилотима, а такве је нејтеже оборити, неће морати да брину о безбедности оперативног система. Ако се у обзир узме чињеница да ће брзина анимације на Linux- у вероватно бити умањене за између 20 и 50℅ у односу на брзину анимације која ће бити остварена на Windows- у са истим хардвером, као и чињеница да сва шминка коју су љубитељи током година додавали овом симулатору на Linux- у неће бити видљива, предности летења овог симулатора на Linux- у готово да и нема. Ипак, Falcon BMS је могуће летети и на Linux- у и, једном када се све инсталира и конфигурише, ово није ништа мање узбудљиво од летења на Windows оперативном систему јер се ипак ради о Falcon- у.

 

Инсталација под Wine- ом је релативно једноставна, а све што треба урадити да Falcon BMS проради као што је рекламирано, једном када је инсталација готова, је да се искључи опција 'Triple buffering' у 'Hardware' секцији Configuration програма који је могуће одабрати по покретању Falcon- овог лансера. Даља подешавања корисник може сам да дотера тражећи савршен баланс између перформанси и шминке, а по правилу, искључивање осенчивача тачака, анизотропског филтрирања, дрвећа којим је Falcon- ов 3D свет недавно обрастао и осталих опција које доприносе пријатнијем визуелном приказу донеће повећање брзине анимације. Искључивање вертикалне синхронизације у Falcon- овом корисничком интерфејсу ће, можда, донети највише у овом погледу. За утеху изгубљенима у естетици, обнажена дама на билбордима на зградама у насељеним местима ће и даље бити тамо где се очекује да буде.

 

Пошто LinuxTrack Pipe не извози координате у формату који Falcon- у BMS нешто значи, за интерфејс са  LinuxTrack- ом је најбоље користити Wine plugin. Власници TrackIR система ће, уз Linuxtrack, вероватно моћи да уживају у праћењу положаја главе са шест степени слободе, док ће корисници мрежних камера бити ограничени на три степена слободе, то јест на ротацију око три осе. Није лоше имати у виду да шездесет четворобитни извршни фајл Falcon- а BMS на Linux- у ради, али да праћење положаја главе помоћу LinuxTrack- а уз овај извршни фајл не ради. Праћење положаја главе ради само када се Linuxtrack користи уз 32- битну верзију Falcon- а BMS, при чему верзија LinuxTrak- а није најновија. Такође, максималан угао ротације главе отприлике одговара ономе што би било могуће када пилот седи у седишту, чврсто везан појасевима, па ће видно поље приликом осматрања задње полусфере бити ограничено на око 140 степени ако се баци поглед преко рамена. Наравно, симуланти који су одабрали OpenTrack моћи ће да уживају у коришћењу шездесет четворобитног извршног фајла Falcon- a BMS и праћењу положаја сопствене главе са шест степени слободе.

 

Пошто је у новијим итерацијма Falcon- а BMS мало теже конфигурисати команде из корисничког интерфејса самог симулатора, симуланти који немају готов .key фајл да пребаце са Windows- а остављени су са могућношћу коришћења Key File Editor- а који долази уз Falcon BMS, а који представља табелу коју је могуће едитовати у Office Libre Calc програму. Ово ће некоме можда и поћи за руком, али се приликом прикупљања материјала објављеног на овој страни показало да  постоје проблеми са коришћењем овог документа под  Linux- ом везани за увожење .key фајлова у едитор, кодом који се генерише за конфигурисане команде са тастатуре и кодом који се генерише када је на рачунар конектовано више контролера, чак и на верзији Office Libre- а за Windows коришћеној под Wine- ом. С' тога су симуланти на Linux- у препуштени .key фајловима едитованим на Windows- у, које је касније могуће дорадити користећи обичан текст едитор, или коришћењу пре- конфигурисаних .key фајлова који долазе уз Falcon BMS и неког програма за додељивање команди са тастатуре тастерима на џојстику, на пример QJoypad- а доступог преко Linux- овог Software Manager- а, док је осе контролера и даље могуће конфигурисати у корисничком интерфејсу симулатора. Корисницима Linux Mint оперативног система са KDE десктопом би могло да се деси да по покретању QJoypad програма, једном када је инсталиран, не примете ништа. Ово се дешава због тога што се икона која треба да се прикаже у околини сата у доњем десном углу екрана не исцрта, па се кориснички интерфејс може приказати кликањем на празан простор лево од последње видљиве иконе на системском послужавнику. Алтернативно, QJoypad је могуће покренути из Bash shell- а наводећи -notray опцију, у ком случају ће се на екрану појавити некаква икона чијим се посредством графички кориснички интерфејс може приказати на екрану.

 

Мрежно летење ради без икаквих проблема, што је тестирано на Veterans Gaming серверу. За Linux постоји и TeamSpeak, па искуство летења на овом оперативном систему може бити комплетно.