ИЛ- 2 Штурмовик: 1946 на Linux- у

Старији симулатори лета прављени за Windows платформу и даље имају много да понуде, али, пошто код преведен старијим компајлерима не може да се извршава када су укључене опције које доприносе безбедности оперативног система, на пример Data Execution Prevention (DEP) која је интегрисана у савременије инкарнације Windows- а, или све опције које обезбеђује пакет Microsoft EMET, симулант се може наћи у дилеми да ли ће безбедност оперативног система бити нарушена ако свом старијем симулатору, на пример ИЛ- 2 Штурмовику, дозволи да кроз firewall оствари конекцију са неким од сервера намењених мрежном летењу.  Ствар постаје донекле вреднија пажње када се узме у обзир чињеница да је код симулатора ИЛ- 2 Штурмовик током процеса модовања декриптован, што је помогло да се обезбеди нов садржај, али можда и створило нов вектор  напада неком појединцу ком симулирање лета и није толико интересантно. Где све ово оставља пилота ИЛ- 2 Штурмовик симулатора који на свом рачунару држи податке које не жели да подели са другима и коме реинсталација Windows- а сваких шест месеци није омиљени вид забаве? Па, ако по креирању посебног корисничког налога са смањеним корисничким привилегијама, који ће бити коришћен само за мрежно летење, пооштравању правила firewall- а, редовном скенирању антивирус програмима, креирању системских имиџа и осталом што некоме може да падне на памет остане и најмањи траг сумње, оставља га нервозног.

Повећана агресивност изазвана нервозом ће можда бити од помоћи током мрежног летења, али је питање да ли ће овај бенефит превазићи бенефит усавршавања вештине летења који би био резултат провођења времена потрошеног на бригу о сигурности система у летењу. Није тајна да и Linux и ИЛ- 2 Штурмовик: 1946 користе OpenGL ради обезбеђивања графичког приказа, те  је овај симулатор на Linux- у , под Wine емулатором, могуће користити уз губитак од највише пет процената у односу на коришћење под Windows  окружењем када је брзина анимације у питању. Што се тиче безбедности оперативног система, Linux и није платформа која је претерано позната по великој количини малициозног софтвера који се за њу пише. Ако се у неком тренутку у будућности ово и промени, Linux је бесплатан оперативни систем чији Уговор о лиценци за крајњег корисника не намеће обавезу да се користи само једна инсталација оперативног система на једном рачунару, па се нико неће наљутити на симуланта који на свом рачунару има две инсталације Linux- а од којих једна служи само за летење. Dual boot инсталације Windows- а и Linux- а нису реткост, а ако је неко екстремно параноичан и брине да ће му оваква инсталација угрозити безбедност Windows партиције, сасвим је могуће инсталирати ова два система на два различита хард диска, при чему никад неће бити оба истовремено прикључена на матичну плочу рачунара. Linux нема велики отисак на хард диску, па ће једном када је све инсталирано и подешено бити довољно око петнаест минута да се креира имиџ свих релевантних партиција инсталације која садржи Linux, софтвер за праћење положаја главе и ИЛ- 2 Штурмовик: 1946, док ће за враћање свега у стање у ком је било када се приступило креирању имиџа бити довољно око десет минута. Ради стварања имиџа система могуће је, на пример, користити бесплатан Clonezilla програм. Особи која жели да се опроба као виртуелни пилот летење на Linux- у представља јефтинији начин да оствари своју жељу јер ће морати да се испружи само за хардвер и симулатор, а ИЛ- 2 Штурмовик: 1946 није једини симулатор који се може летети на овом оперативном систему. Да би наведено било остварено, биће потребно да се уложи мало труда јер процес инсталације и подешавања софтвера на Linux- у још увек није једноставан као под Windows оперативним системом, о чему ће бити речи нешто касније. Будући да још увек постоје сервери посвећени мрежном летењу, овај симулатор и даље има много да понуди захваљујући томе што поменуте сервере посећују пилоти са вишегодишњим искуством када је мрежно летење у питању.